Иако многи вође, углавном десне оријентације, и даље игноришу климатске промене и поништавају заштитарске акције, већина планете прихвата научни консензус да оне не само да постоје, већ су и антропогеног порекла.
Тај научни консензус је ажуриран на Конференцији Уједињених нација о климатским променама (КОП26), одржаној у Глазгову 2021. године, и открио је да више од 99,9% од скоро 90 000 научних студија о животној средини закључује да су климатске промене узроковане људском активношћу.
Оно што је мене зачуђивало код заштитара у последњим годинама је то што више не говоре о преверењености становништва, која је директно повезана са климатским променама и која је и даље хитна тема за решавање. С друге стране, медији такође почињу да збуњују јавност када извештавају о земљама које бележе пад броја становника, а да ствар не стављају у праву перспективу.
Јер, пажња, чињеница да неке земље доживљавају смањење наталитета не значи да светска популација опада. Тренутна популација износи 8,3 милијарди становника, а најоптимистичније пројекције предвиђају да ће достићи максимум од 10,3 милијарде током 2080-их година. Последњих година, планета је годишње увећавала своју популацију за 70 до 80 милиона људи. То је као да сваке године додамо популацију целе Немачке.
Главни проблем преверењености је што наш еколошки отисак далеко превазилази биокапацитет планете. Другим речима, ми прождрљиво трошимо њене природне ресурсе много брже него што их планета успева да обнови. А пред сценаријем непотпуног природног капитала, немогуће је одржати целокупно светско становништво без негативних последица.
Од 1971. године се израчунава Дан прекорачења капацитета Земље, међународно познат као Earth Overshoot Day. Овај дан означава датум у годишњем календару када човечанство потроши више еколошких ресурса него што Земља може да обнови у тој години. Према томе, 31. децембар би представљао оптималан баланс између људске потрошње и регенерације природних ресурса. А сваки дан пре 31. децембра одражавао би еколошки дефицит. За 2025. годину, која управо завршава, одређен је 24. јул као Дан прекорачења капацитета Земље. Забрињавајући број.
У својој књизи „Move Upstream, a Call to Solve Overpopulation“, педагог и активиста Карен Шраг говори о озбиљности преверењености становништва и њеним разарајућим ефектима на планету, и дели са нама неке акције које треба предузети да бисмо решили ову критичну ситуацију.
Шраг наводи да, иако у свету постоји велики активизам у корист одрживости, нажалост, многи од тих напора су усмерени на симптоме, а не на корен проблема, а то је преверењеност.
Тим поводом, Шраг подвлачи хитност промене фокуса ка извору проблема (upstream) и поновног размишљања о нашем начину опстанка како бисмо осигурали да људска бића живе у оквиру еколошких граница наше планете.
И овде треба нагласити нешто веома важно: није у питању да ли има довољно простора на планети да се смести још људи, већ да ли су ресурси које она производи, а које ми трошимо, довољни. Јер је јасно да у многим земљама света постоје простране ненасељене територије, али оне су непогодне за живот. На пример, у Сједињеним Државама (трећој земљи по броју становника на свету) постоје широке ненасељене области, а ипак неке заједнице пате од разорних суша због прекомерне употребе воде, уз додатни утицај климатских промена.
Али онда, ако имамо вишак становништва у односу на ресурсе Земље, колико нас је превише и која је тачка равнотеже?
Према организацији Global Footprint Network, оптимална одржива популација за нашу планету би требало да се креће између 1,5 и 3 милијарде људи, у складу са нашим тренутним навикама потрошње. С обзиром да нас има преко 8 милијарди, говоримо о вишку од најмање 5 милијарди људи.
Преверењеност становништва може се решити, али о њој морају разговарати светски вође у међународним дипломатским форумима, са циљем да се помогне будућим генерацијама и еколошком здрављу планете.
Другим речима, човечанство данас троши, за једну годину, ресурсе за које планети треба нешто више од годину и по дана да их обнови. У овом тренутку, смањење наше потрошње више није довољно. Додатно, напори као што су рециклирање, употреба соларне енергије, возење електричних возила и умањење уноса меса су похвални и добродошли. Али прави одрживи баланс може се постићи само смањењем светске популације.
Данас жене имају у просеку 2,3 деце, што представља значајан пад у односу на стопу фертилитета од 5 деце у просеку коју је свет достигао 1960-их (највиша тачка фертилитета у историји).
Пред овим падом наталитета, економиста Ден Спирс, цитиран у Free Inquiry, процењује да би Земљи требало око 300 година да смањи своју популацију на 2 милијарде становника. То јест, на број популације који је одржив према раније поменутој Global Footprint Network. Као занимљивост, та цифра од 2 милијарде била је и светска популација 1925. године.
Иако млађе генерације данас вероватно неће видети смањење популације током свог живота, напори које почнемо да предузимамо данас одредиће количину и квалитет живота будућих генерација.
И са тим, које су неке од решења за превазилажење преверењености и постизање одрживог баланса?
Кључни део је феминизам. Морамо наставити да се боримо за родну равноправност и оснаживање жена, што је од фундаменталног значаја за смањење величине породица. Додатно, треба подстицати сексуално образовање и промовисати методе контрацепције у најнеповољнијим регионима света, чинећи их лако доступним и ослобођеним од сваке стигме и идеолошких или верских препрека.
Такође је важно и да се религије придруже напорима за смањење популације. Али за то се морају озбиљно ажурирати како би у своја учења укључиле отвореност и разум. Њихови догми могу и даље да утичу на вернике у духовним питањима, али не морају да буду у сукобу са науком када су у питању климатске промене и њихов утицај на природу и планету.
На пример, хришћанска религија је највећа на свету, са преко две милијарде следбеника који заснивају своја учења на древној књизи, написаној када је популација планете била врло мала у поређењу са данашњим временом. Према томе (као пример), библијски стих „рађајте се и умножавајте“ из Постање 1:28, не само да је већ дуго застарео, већ је и опасно наставити са његовим промовисањем када природни ресурси наше планете и даље опадају.
Религије морају да признају да је контрола наталитета ефикасно оружје против претње преверењености. Ако не подрже решења попут ових, религије ће бити део проблема.
С друге стране, светски вође такође морају да буду одговорни за мере које се предузимају за борбу против преверењености. Јасно ми је да то за њих није лака ситуација; многи вође не желе да дирају ту тему због политичког ризика који представља суочавање са две веома контроверзне теме повезане са преверењеношћу: имиграцијом и абортусом.
Поред тога што је питање људских права, имиграција се такође мора посматрати као етичко питање. Постоје економски јаке земље и региони који су веома атрактивни за имиграцију, али који већ трпе негативне ефекте услед преверењености која их погода. У таквим случајевима, било би етички неодговорно даље засићивати њихову густину насељености.
Али подједнако је неодговорно и ометати имиграцију у земљама које бележе пад популације и чије демографске пројекције на средњи и дуги рок упозоравају на недостатак радне снаге. У тој ситуацији, спровођење антиимиграционих политика је неразумно.
С друге стране, најбогатије земље, које највише доприносе климатским променама, требало би да подрже продуктивност и технолошки и образовни развој неразвијених земаља, као и да теже друштвеном миру, како би учврстиле њихове економије и избалансирале број становника. Осим тога, бољом дистрибуцијом богатства би се регулисали миграциони покрети.
Знам да је то сложена ствар, али игнорисати је, као што се тренутно чини, је грешка. Преверењеност становништва може се решити, али о њој морају разговарати светски вође у међународним дипломатским форумима, са циљем да се помогне будућим генерацијама и еколошком здрављу планете.
Наша планета је била веома дарежљива према нама, а брига о њој је најмање што можемо да учинимо.
Будите први који ће коментарисати