Ирена Шарац, препозната као једна од најкомпетентнијих дипломаткиња Србије, пре неколико месеци именована је за амбасадора Републике Србије у Шпанији, функцију коју је преузела ове године. Са професионалним путем обележеним динамичношћу и посвећеношћу, Ирена Шарац има богато искуство у дипломатској служби. Између 2021. и 2023. била је директорка за Азију, Аустралију и Пацифик у Министарству спољних послова Србије, а 2023. именована је за вршиоца дужности помоћника министра спољних послова.
У овој интервјуу, који је настао пре жалостивог инцидента у улици Принсипе де Вергара у Мадриду, у којем је амбасадорка Ирена Шарац наводно била нападнута од стране припадника албанске етничке заједнице, сазнаћемо више о њеној визији и позиционирању Србије у свету, посебно у процесу придруживања Србије Европској унији.
Интервју са Иреном Шарац
Госпођо амбасадорке Ирена Шарац, која је тренутна фаза процеса придруживања Србије Европској унији?
Пуноправно чланство у Европској унији је главни циљ спољне политике Републике Србије.
Тренутно је тај процес помало блокиран имајући у виду изазове са којима се суочавамо на глобалном нивоу, као што су рат у Украјини, ситуација на Блиском истоку, економски изазови.
Последњих година нема напретка у процесу придруживања Европској унији, не само за Србију, већ и за земље наше регије, Западног Балкана. Ми смо спровели низ структурних реформи у нашој земљи, али нисмо видели велику вољу Европске уније да се напредује. Сада, у овом полугодишту, Мађарска има председавање Саветом Европске уније и имамо њихову подршку у процесу придруживања, као и подршку других земаља ЕУ, попут Шпаније, и надам се да ће бити добрих вести до краја ове године.
Тензије између Београда и Приштине су предмет велике забринутости. Да ли сматрате да би ови затегнути односи могли утицати на придруживање Србије Европској унији?
Тренутно пролазимо кроз веома лошу фазу у односима са Приштином, јер тамошње власти раде на прогањању српског становништва. Дијалог између Београда и Приштине, који се одвија под окриљем Европске уније, тренутно је у застоју, што има директан негативан утицај на процес придруживања Европској унији. С наше стране смо веома спремни да јачамо дијалог са Приштином, али не видимо исту вољу и конструктивност са друге стране. Ово је велики проблем за развој процеса дијалога и потребна нам је подршка и конкретне мере од стране међународне заједнице, посебно Европске уније.
Рат у Украјини променио је геополитичку слику Европе. Како ова ситуација утиче на Србију, посебно на енергетском плану?
Рат у Украјини утиче на све земље света, укључујући и Србију. Овај рат утиче на процес придруживања Европској унији, али и на глобалну економију, економску сарадњу, енергетски сектор. Пре рата, Србија је у енергетском сектору у великој мери зависила од Русије. Сматрам да су највећи изазови на глобалном нивоу у ово савремено доба у области очувања међународног права и људских права.
Србија одржава историјске односе са Русијом, али такође тежи јачању веза са Кином и са неким земљама Европске уније, попут Француске. Како Србија управља овим односима?
Ми са поносом имамо пријатеље широм света. Имамо традиционалне, историјске и пријатељске односе са Русијом, али и са Кином, Шпанијом, Француском, Грчком, Кипром, са многим европским земљама, са многим земљама Латинске Америке, Азије, Африке, а то од великог је значаја за нашу земљу и наш народ у срцу Европе, на Западном Балкану.
Београд
Економски раст Србије
Последњих година, Србија је показала изванредан економски раст. Који су кључни сектори који су подстакли овај раст и какву улогу је ту имала страна улагања?
Србија се налази у срцу Балкана и забележила је изразити економски раст последњих година, посебно у последњој деценији, са стопом раста БДП-а од 4,5% у 2023. години.
Наша земља се позиционира као оаза стабилности и економски развој. И морам истаћи да је просечна стопа раста последњих година износила око 4%. Такво достигнуће је достојно похвале.
Који фактори чине Србију атрактивном дестинацијом за стране инвеститоре?
Ми смо веома атрактивна земља за стране инвестиције због квалификоване и конкурентне радне снаге.
Најатрактивнији сектори за улагања су пољопривреда, инфраструктура, енергетика, аутомобилска индустрија, информационе и комуникационе технологије.
Такође истичем да су предности улагања у Србији квалификована и конкурентна радна снага, повољан правни оквир и посебно приступ ширем тржишту, јер Србија има споразуме о слободној трговини са Европском унијом, Кином, Турском и другим земљама Западног Балкана, што страним инвеститорима омогућава приступ тржиштима од преко 100 милиона људи.
Са развојем удаљеног рада, многе земље се прилагођавају да привуку дигиталне номаде. Које подстицаје Србија нуди да привуче ове раднике и како се земља припрема за ову промену на глобалном тржишту рада?
Србија је одлучна да буде лидер наше регије Западног Балкана у иновативним технологијама, нови европски центар за истраживање и развој, где су многе компаније установиле своје центре за иновације.
Београд ће бити домаћин светског самита Глобалног партнерства за вештачку интелигенцију у децембру ове године. Ова технологија је веома релевантна у нашем савременом свету, а Србија има много позитивних резултата да покаже свету.
Србија је изабрана да буде домаћин ЕКСПО 2027. у Београду. Шта овај успех значи за национални понос и како ће утицати на међународну пројекцију земље?
Ми Срби смо веома поносни на ову чињеницу, првенствено зато што Београд није био фаворит за домаћинство ове велике универзалне изложбе. На пример, град Малага је био један од фаворита, а Београд је имао подршку многих земаља света. Имамо много да понудимо свету и обећавамо да ће Србија и Београд бити одлични домаћини.
Ова светска изложба није важна само за Србију, већ и за економију целе регије и наших суседних земаља, и биће одлична прилика за све земље учеснице да презентују своје економије и понуде и успоставе сарадњу са многим партнерима.
Како се Београд припрема за овај догађај на инфраструктурном плану?
ЕКСПО 2027 у Београду биће јединствена прилика за промовисање и презентацију потенцијалa сарадње у области економије, не само Србије и земаља Западног Балкана, већ и свих земаља које ће учествовати у овом великом светском догађају.
Овај велики догађај биће пре свега за подстицање глобалне сарадње како би се остварили савремени изазови у економском сектору, превазишли препреке које имамо у области информација и свих изазова са којима се тренутно суочавамо.
Какав утицај очекујете да ће ЕКСПО 2027 имати на српско друштво и економију?
Србија је сама по себи велико градилиште, али највећи подухват наше генерације током наредне 3 године биће ЕКСПО Београд 2027.
Интегришемо све у наш план развоја. Морам нагласити да локал где ће се одржати ова светска изложба има површину од 250 хектара, и то је несумњиво велики изазов који треба савладати.
Србија такође има пред собом велике инвестиционе пројекте у енергетици. Као што сам раније рекла, у претходном периоду смо у енергетском смислу много зависили од Русије. Желимо да до 2027. повећамо наш БДП на преко 100 милијарди евра, а да бисмо то постигли, препознали смо потребу да пронађемо нове изворе раста. Стога, поред изградње инфраструктуре, будуће активности за модернизацију земље усредсредиће се на иновације, истраживање и развој напредних технологија, као и на ефикаснију индустријализацију. То су планови које желимо спровести и постићи успех који заслужујемо.
Будите први који ће коментарисати